7. Mai 2012

Das Glück im Unglück

Heute in der Früh zeigte sich, dass die nassen Füsse von gestern nichts mit Trunkenheit zu tun hatten – jetzt waren sie noch nasser und im Boot stand das Wasser 20 cm hoch. Ratlosigkeit und Entsetzen machten sich breit. Und da hat sich gezeigt, was Freundschaft und Hilfsbereitschaft in Serbien bedeutet: Sofort wurde ein Trailer organisiert und das Boot aus dem Wasser gezogen. Aus einem 35 cm langen Riss am Kiel schoss Wasser heraus. Im Nu halfen mir meine neuen Freunde aus der Marina das Boot auszuräumen und sofort war der Plan gemacht: Ein paar Telefonate später war klar, dass Nasuli in der offiziellen Honda-Werkstatt repariert würde. Gesagt – getan, ohne dass ich irgendetwas dazu tun musste, wurde Nasuli weggeführt und ich bekam das Versprechen, dass der Schaden in längstens drei Tagen behoben sein würde. Ich war sprachlos und gerührt, wie mir da geholfen wurde.

Übertroffen wurde dieses Beispiel von Hilfsbereitschaft eigentlich nur durch das Angebot vom Kapitan, in seinem Boot zu schlafen. Wie ich wiederholt schon angemerkt habe, ist Gastfreundschaft in Serbien kein leeres Wort sondern gelebte Realität. Davon haben auch schon andere Donaureisende in ihren Netznotizen zu berichten gewusst. Ich kann mich dem nur vollinhaltlich anschließen. Ich bin überzeugt, wenn ich irgendwo in Serbien auf der Donau Hilfe brauche, dann bekomme ich sie sofort und zielgerichtet. Danke.

So lästig der Riss auch ist – vermutlich habe ich mir den beim Schnellfahren über ein scharfes Hindernis geholt – ich habe nun die Gelegenheit menschliche Nähe und Unterstützung zu erfahren. Und das in einem Maß, wie es eigentlich nur in den alten Schriften und Sagen aus der Vergangenheit beschrieben worden ist. Und das ist wohl mein größtes Glück auf dieser Fahrt: Erleben zu dürfen, wie Menschen vom Fluss zu einer Schicksalsgemeinschaft verschworen einander beistehen. Ich glaube nicht, dass in der “normalen” Zivilisation so etwas zu erleben ist.

Für meine serbischen Freunde hier die automatische Übersetzung – ich hoffe, sie ist einigermaßen korrekt.

Благослов у несрећи

Данас ујутру је утврдио да мокре ноге имао никакве везе са пијанства јуче – сада су још били мокри у чамцу, а вода је била 20 цм висок. Беспомоћност и ужас су сами себе широк. И као што је показано шта је пријатељство значи и спремност да помогну у Србији одмах организовала приколицу и чамац извукао из воде. За 35 цм дугачка пукотина на кобилице воду из ватреног оружја. Ни у једном тренутку сам помогао моје нове пријатеље из марине и одмах уклоните брод био направљен од плана: Неколико телефонских позива касније, било је јасно да ће се поправити Насули на званичном Хонда продавнице. Не пре рећи него учинити – не да сам морао да уради нешто да Насули одведен и добио сам обећање да штета у више од три дана ће бити елиминисани. Био сам запањен и дирнут што сам тамо је помагао.

Премашила овај пример је стварно корисно само преспавају понуду капетана, у свом броду. Као што сам више пута истакао, није празна реч гостопримство у Србији, али жива стварност. Ово такође има и друге подунавске путници су познати да пријаве своје нето белешке. Ја само могу да се повежем пуна. Убеђен сам да ако ми је потребан негде у Србији на Дунаву помоћ, онда сам га се одмах и ефикасно. Хвала.

Прслина је тако досадно – Вероватно сте снимили током брзе вожње преко оштре баријера – Ја сада имају прилику да искусе људску блискост и подршку. А у извесној мери, јер заиста је само у древним списима и легендама су описани из прошлости. И то је вероватно моја највећа срећа на овом путовању: Искуство може бити, као људи од реке до заједничке судбине уротили помагати једни другима. Не мислим да ће се против “нормалне” цивилизације тако нешто.

Dieser Beitrag wurde unter Sulina 2012 veröffentlicht. Setze ein Lesezeichen auf den Permalink.

Hinterlasse einen Kommentar